Kao dete, ništa nisam volela više od mora.
Uopšte se ne sećam kad sam naučila da plivam ni ko me je naučio (verovatno moj otac, jer se to uklapalo u njegove deluzije "imaj-sina-vojnika-kojeg-ništa-ne-sme-iznenaditi") i miris mora i borovine čak su mi i danas, kad imam alergiju na sunce i takoreći se na plaži ne smem pojavljivati; jedni od najlepših mirisa na svetu. Zbog svega sam toga (infantilnog) verovatno pomislila da će mi na moru bit bar malo bolje nego na Plitvicama.
Jeste, bolje je, u smislu da nije u pitanju porodična firma, već ogromni hotel (nemam nikakav strah da mu ime napišem: Materada, Plava Laguna, Poreč) koji jeste u privatnom vlasništvu (a šta na hrvatskom primorju pa nije, osim malih konoba i sličnih gluparija?) ali je još uvek velik, ne ko u Titino doba ali recimo, da bi se stekao utisak kako nije u privatnim rukama.
Prvo i osnovno: nemojte ić u hotele. Bar ne hrvatske. Il bar ne u Istri. Ružna izjava jer ja Istru obožavam. Istra je posebno mesto, drugačije od cele Hrvatske. Pa onda ajde da budem velikodušna: nemojte ići u Materadu u Poreču. Jer sam tamo radila i znam kako sobe izgledaju od one strane koju gost retko vidi - čak i onaj koji misli da vidi sve. Gost se može žaliti na mali prostor, na to da mu se nisu na vreme zamenili peškiri, na kamenac u wc šolji i tuš kabini, na prljavu a staklenu (nemam pojma koja je budala pomislila da to treba bit stakleno) ogradu balkona.
Gost nema pojma da mu se sve u kupatilu, uključujući i čaše za odlaganje četkica za zube, pere četkom za wc. Naprimer. Gost nema pojma da mu zavese u sobi nisu oprane od zadnje sezone. (Koliko su naše prljave bile, sumnjam i da su onda oprane.) Naprimer. Gost nema pojma da hotel nije renoviran još od Titine smrti i da se kamenac, a i onda jedva, čisti izbeljivačem. Od kojeg će mu otpasti nožni prsti kad u tuš kabinu uđe a ja slučajno nisam imala dovoljno vremena da isperem kako treba. Jer! Vreme! To je ono.
Hoteli po Istri plaćaju toliko malo i toliko su škrti da očekuju da im jedna sobarica vodi računa o dvadeset i kusur soba, a sve od 10 am do 2 pm. Pričala sam tamo sa starim radnicima (onim još iz doba Tite) i oni su mi rekli ne samo da od svakih 100 EUR koliko Hrvatska zaradi leti, u istoj ostaje nekih 20 (ostalo sve ide pravim gazdama i vasnicima u Austriju i Nemačku) već i da je nekada bilo uobičajeno da u hotelu radi armija sobarica, uključujući i armiju onih koji su radili posao koji s poslom sobarice veze nema. A koji danas rade sobarice. Kao što je, ne znam, održavanje hotelskog bazena. Ili čišćenje parkinga i prilaznih puteva (što zvuči smešno, ali prvo bi trebali videti koliki je taj parking i koliki su ti putevi i staze). Da prilikom traženja ovakvih poslova obavezno zaobilazite porodične firme objasniću vam prostim faktom da me ovde nisu mnogo slagali. Nešto su lupili pa ostali živi, nešto su mi besramno prećutali, ali ništa mi otvoreno nisu lagali. Sad, što ja nisam imala iskustva i nisam umela čitati između redova, isključivo je moj problem.
Meni su uvek najveći problem ljudi, bez obzira koji posao radim, pa su tako i ovde bili. Međutim, kako su Istrijani u principu jedan kulturan svet, malo sam problema imala s njima. Imala sam problem sa smeštajem. Ne u smislu da sam očekivala dvorce i zamkove, već da nisam znala - mada sam bila ubeđena da sam već sve videla - s kakvim se ludacima i manijacima možete u sobi naći.
Moj (i ne samo moj, već sveopšti, a čula sam da je rešeno da joj se više ne dozvoli da dolazi tamo da radi, baš zbog sveopštih pritužbi a i jer je niko iz uprave hotela ne voli) privatni đavo se zvao Katarina. Ajd što je bila matora i luda. Ajd što je arogantna. Ajd što je bezobrazna. Njen joj nacionalizam neću oprostiti.
Ženi (babi) koja na sav glas peva (dere se) Thompsona nije mesto u hotelu u, prvo, Istri, koja nikad nacionalistička nije bila, i pod dva, u hotelu u Istri koji ne bi mogao da funkcioniše bez radnika Srba.
Ako ovo ikada vidi uprava Materade, Plava Laguna, Poreč, ponoviću: ustašama nije mesto u vašem hotelu, osim ako niste sigurni da ste u stanju sve radnike naći među Hrvatima. A niste. Hoćete da vam ponovim? Hm?
Izgovori kao što su "da, Katarina je luda i niko je ne voli al je dobar radnik" ne drže vodu. Kao prvo, ona nije toliko dobar radnik. Lično sam prisustvovala sceni kad su se njeni gosti derali na nju jer im nije kako treba pospremala sobu. Ništa strašno, svakom se dešava, ali prosto ako imate kakvih iluzija o Katarini Idealnom Radniku. Kao drugo, vodite računa da na jednom mestu držite stotinjak žena koje će se se poklat međusobno pa i kad su sve od zlata pravljene, kamoli ako im tu stavite i neku Katarinu zbog koje će svaki dan dolaziti do tuča i nervnih slomova. Jel vam trebaju radnici koji idu na posao s nervnim slomom? Njih sto, samo da bi se sačuvala jedna Katarina? Kome je Katarina tako dobro popušila da još uvek ima svoje mesto u vašem hotelu, ha? I ako jeste, odvratni ste, žena ima jedno 150 godina. I luda je.
Ja sam polutanka. Meni lično ne smeta Thompson. Mene lično baš briga kad vam se tu jedna matora krava dernja posred soba o tome kako sve Srbe (ili kako ih ona zove: cigane) treba oterat iz Cro, i da joj je od istih (Srba/cigana) muka. Sve ovo govorim prosto da bi znali šta možete očekivati odete li na sezonski rad u Materadu u Poreč. Pa vi sad vidite. Kako želite.
Kad sve sagledam, situacija je mnogo, mnogo bolja nego na Plitvicama (naravoučenije: ne idite na Plitvice da radite). Vaše je slobodno vreme vaše slobodno vreme. Šeficama (ko ni vama) na pamet ne pada da se s vama "druže" tokom vašeg slobodnog vremena. Sama je Istra super. Niko vas krivo neće pogledat zbog vaše očiglede ekavice (izuzimajući Katarinu), kamoli šta drugo. Ponavljam, Istrijani nisu nacionalisti, nikad to nisu ni bili, čak ni tokom ratova. Tu vam se neće desiti da ko u Splitu dobijete batina od Torcide kad primete da ste Srbi, a ko što se sad skoro desilo onim nesretnicima na sezonskom radu. Šta onda nije u redu?
Smeštaj je očajan, ali na to morate bit spremni i ne izvoljevat mnogo. Kako očajan? Ko je moje generacije (rastao u Titino vreme) taj će razumeti. Smeštaj za radnike je onaj smeštaj u koje su vas pre po veka trpali kad idete sa školom na more. I odonda nije renoviran. Uvlas je ko što ga pamtim iz vremena kad sam bila dete. Kapiš? Znači, očajan, i sa jednim kupatilom na vas stopedeset. Što nije problem kad ste dete, jer vas onda boli uvo i za sobe i za kupatilo (boli vas kurac za sve osim da vam se dozvoli da što duže ostanete na plaži, odnosno u moru) ali je problem ako ste odrasla žena sa svim što u taj opis spada. I kad se to jedino kupatilo ne čisti redovno. Prosto rečeno, ko nije zapatio mokraćnu infekciju ili gljivice na nogama pre - sad definitivno jeste.
Zatim, budite spremni da, slično mada ne isto ko na Plitvicama, radite i ono za šta se niste pogodili, i da vas u vezi toga slažu. Znači, pre nego se uopšte dočepate soba za koje ste se prijavili da u njima radite, prvo ćete od 6 ili 5 pa do 9 ujutro raditi sve drugo što sa sobama veze nema. Ribaćete bazen toliko da više u životu nećete poželeti doći na bazen. Pločice su bele i nisu glatke (zbog radi hodanja) što samo omogućava onoj crvenoj prašini s teniskih terena da se u pore uvuče bolje. Postoji jedno univerzalno sredstvo koje se u Materadi koristi za sve od ribanja wc šolja do pranja suđa (zaboravila sam ime, ali ako odete, saznaćete ga isto poslepodne) koje je, nerastvoreno, tamnoružičasto, a kojim treba zaliti sav prostor oko bazena i onda ga četkama ribati u znoju lica svoga (dručkčije se očistit ne da). Onda sve to treba sprat jer je sredstvo (ne lažem) otrovno. U isto vreme imate goste koji na bazen dolaze u pet ujutro (još i pre vas), i koji vam šetaju u patikama i cipelama tamo vamo, pa onda morate čistiti opet. Pa onda uzmite u obzir da su sve zaštitne ograde, uključujući i one na balkonima soba, staklene. Što lepo izgleda na slici ali je noćna mora kad trebate čistiti od masnih prstiju, kremi za sunčanje ili prosto sinoćnje kiše. Ponajviše zato jer nećete imati maltene nikakvog sredstva za rad. Radićete s koca i konopca. Rad u Materadi, Plava Laguna, Poreč, se zapravo zove: snađi se. Za šta god da tražite a u vezi je konkretnog posla, odgovoriće vam: nema. Ko nije dobro izverziran u ovom poslu - i to ne mislim izverziran tako što godinama radi u Austriji naprimer - taj nek se ni ne upušta u ovakve egzibicije. Jer će, kad uspe ustat s onog dupeta na koje je, zaprepašten, pao, počet ubijat sve oko sebe.
Ne verujući kolika ljudska glupost može biti. E pa, može. I veća.
Pre kojih mesec sam gledala urnebesan klip na yt žene koja sto godina radi ko sobarica u Austriji, kako je fore radi otišla u neki hrvatski hotel da se, kao, prijavi za posao - ne zato što joj posao treba, već da bi se uverila šta joj se o hrvatskim hotelima govori a s čim, blažena bila, nije imala iskustva. Pa čisto nije ni verovala. Već otišla da se lično uveri, glumeći da traži posao. Sad sam probala da joj nađem kanal, jebi ga, ne mogu, mislim da se preziva Popović. Neko bosansko ime, Sanela, Sabija, šta li, mada mislim da se vodi ko Sanja. Nebitno. Urnebesna žena. Ali koja ima europska shvatanja o radu sobarice pa je ostala zaprepaštena i zgrožena onim što ju je dočekalo. Drago mi je što je bar bila toliko drčna da im u lice kaže da ih je zajebavala, da joj posao ne treba, i da ne bi dana sastavili u Europi s takvim načinom i ponašanjem prema radu i zaposlenima. U principu baš ih zabole dupe, al drago mi je što je narcističkoj kobili kojoj je to rekla bar pet minuta bilo neprijatno.
U principu, posao je: što brže možeš, i sve što možeš poguraj pod tepih al tako da se ne vidi. To vam niko neće reć al na to se svodi. Dok nisam otišla (ne uz obostranu ljubav, priznajem) važila sam za jednog od najboljih radnika. Ne zato što sam super radnik bila - i ja sam najveći deo stvari gurala pod tepih, figurativno - već što se na mene, koliko pamtim, niko od gostiju nije žalio (što je najbitnije, zajebite šefove, bitno je da se gosti na vas ne žale) i jer sam po pravilu završavala u 2, onda kad i treba. Što je, uzimajući u obzir da sam imala na dužnosti neke 23 sobe, praktički neverovatno (ko je ikad radio ovaj posao, razumeće zašto).
Zašto sam otišla, osim što sam dobila alergiju na sunce (?) nešto što nisam ni znala da postoji pre nego sam istu zakačila? Mislim da sam prvenstveno otišla zbog Katarine.
Ko što sam već rekla, na poslu mogu trpet svakojaka govna, al nemojte me zajebavat tokom mog slobodnog vremena. Ovde nije bilo gazda koje bi da se druže i tokom pauze, ali je bila Katarina. Bila sam u Materadi, Plava Laguna, Poreč nekoliko meseci, ali nikad nisam naučila gde se u sobi koju nas je delilo 4 žene a od kojih je samo jedna bila normalna, nalazi prekidač za svetlo. Ne zezam vas. Nisam to naučila jer se svetlo nikad nije smelo paliti. Zašto? Oh, šta znam. Komarci. Videće me maloletni konobari iz sobe prekoputa (inače, maloletne konobare zabole neka stvar da gledaju matore babe od preko 60 u njihovim spavaćicama pa čak i gaćama, osim da bi im se, možda, smijali. Šta ti je ženska sujeta.) Vrućina. Ne mogu da spavam. Nešto. Ujutro i uveče oblačiš se i svlačiš napamet jer ne smeš svetlo da upališ. Inače, svo svoje slobodno vreme provodiš u šumarku iznad plaže, zato što ne možeš u sobi u kojoj pod a: nema klime (kakva crna klima nemojte me zajebavati) a pod dva, tu je Katarina koja nikad ne napušta sobu, i koja umesto toga, sve slobodne sate provodi na sav glas (ne preterujem, volela bih da preterujem) pevajući (dernjajući se) slavonske bećarce ili Thompsona.
Pa se ti sad odmori. Ili odspavaj, ako si počela smenu u 5 jutros. Čak i ako ti ne smeta Thompson. Ajde junaci.
Naravno, ja jesam Jarac, al nisam koza. Tražila sam da me izmeste u drugu sobu (kakvu god, šupu, špajz, parking) samo da u njoj nema Katarine. Obećali su mi ali nikad to nisu uradili. Što je glavni razlog jer sam otišla pre nego mi je ugovor istekao.
Ne toliko posao nit išta drugo. Katarina, ime joj se ne pominjalo.
Nadam se da su glasine bile tačne, i da se Materada, Plava Laguna, Poreč, ove godine Katarine rešio. Mada nešto sumnjam. I, svakako, uzmite u obzir da ćete gde god odete jednu Katarinu srest, maltene pod obavezno. Kad sam ja našla jednu u Istri, koju sam proputovala uzuž i popreko, i za koju pouzdano znam da je, za Srbe, najbolje i najsigurnije mesto u Cro na koje mogu otić - šta onda reći za jedan Split, naprimer?
Pitajte one koji su dobili batina letos. Jer su Srbi. Koji im rade tamo. Zato što više nema Hrvata koji bi radili. Al šta neo-ustaša zna o poslu. Il zdravom mozgu.
Žao mi je što sam pogrešila misleći da Istrijani znaju.
Osim toga, zaboravite zaradu. O tome je sramota i pričati. Pa ne bi ih milion otišlo u Irsku da je posao na moru isplativ. Osim ako niste kuvar i/ili pizza majstor, ne nadajte se nikakvoj zaradi. Za iste pare sedite u Srbiji. Ne preterujem. Osim ako baš nemate nikakvog posla ko ja što nisam imala. Ali i onda računajte da ćete zaraditi tek toliko da se podmirite. Ne nasedajte na te gluposti o vanrednoj zaradi na Cro primorju. Ponavljam: da je toliko dobra, ne bi ih milion danas radio u Irskoj.
Jebote, mora bit da je ta Irska neka fenomenalna zemlja.
Nema komentara:
Objavi komentar