Da se marketinše agencije, kao i brendovi koji su im klijenti, oslanjaju o moje mišljenje, odavno bi propale. Propaganda ne samo da se ne prima na mene, već je i kontraproduktivna. Kad me neko udara čekićem po glavi moj je prvi (i zadnji) impuls da mu isti taj čekić zabijem tamo gde sunce ne sija. Što mi više neko drži pridike i slovo božije, ja se sve jače gnušam ideje, dok najposle (ako je propaganda naročito istrajna i sveopšte prisutna) ne počnem da je mrzim.
Ne, ne pričam o reklamama, zapravo.
Ili, možda pričam. Nek pametniji zaključe.
Iz razloga što sam cinik i pesimista (i ko zna još koliko drugih razloga koji su ostali zakopani tamo negde u beleškama mojeg zadnjeg psihoterapeuta, a koje mi nikad nije stigao predočiti), veoma retko trošim vreme govoreći o stvarima koje su mi drage. Stvari koje su mi drage upražnjavam, i ako ih i bistrim, to je uglavnom u samoći sopstvene glave. Glasna sam poglavito po pitanju onoga što me nervira, što smatram glupavim i pogubnim, ili što sasvim konkretno mrzim.
Moj zadnji šrink verovatno je imao posebnu klasifikaciju za mene, i slutim da mi se ne bi dopala. Srećom, nikad nije stigao da mi je predoči.
Don Kihot sindrom, ili nešto tome podobno, obzirom da po pravilu vodim rat s vetrenjačama.
Tražeći šta bih mogla čitati, upustila sam se (opet) u pretraživanje Goodreads-a, i to ne iz razloga koji bi vam prvi pali na pamet. Već sam pisala ovde šta mislim o kritici i koliko me malo dotiče, ali review-i su još jedno sto stepenica naniže (uglavnom u paklu). Ne pregledam GR da bih odabrala knjigu po tome šta je koji kritičar rekao (tamo ih ionako nema) ponajmanje po tome kako se ista ranguje. Na GR sam jer me zanima o čemu se u delu radi, uopšteno, kako ne bih gubila vreme na stvari koje me ne zanimaju. Čitam revizije knjiga da bih videla kako su napisane, jer postoje stvari koje će me odbiti od svake čak i ako mi se radnja učini ok. Naprimer, ako u recenziji vidim da se pominje preterano korištenje tinejdžerskog slenga ili artizma (to se vrlo lako sazna, većina recenzija navodi direktne citate), najverovatnije se neću zamajavati (zlo)delom. Ima tu i tamo razumnih ljudi na GR, pa u svojim review-ima navode takve i slične stvari. To je uglavnom razlog zašto se uopšte zlopatim po sajtu.
Međutim, ne možete - i pri tom mislim, apsolutno ne možete - boraviti tamo pa da vas stvar najposle ne iznervira.
Ja nisam literarni čistunac, i u životu sam čitala (i čitaću) i klasike i vikend ljubiće. U principu ne verujem u "iskustvo radi iskustva", ali ne i kad se tiče knjiga. Kad se radi u literaturi, moj stomak je svežder i može da vari kamenje. Izuzimam modernu umetnost i artizam (što je u mojoj glavi skoro jedno pa isto) jer to zaista ne trpim. Ali mimo toga, stvarno sam veoma liberalna.
Možda jedino polje na kojem sam liberalna.
Neću sad o trigerima, "upozorenjima" kojima je namena (?) da poštede svakoga od liberala do epileptičara. Mrzim triger upozorenja, i žalim za danima moje gimnazije kad ste knjige uzimali na vlastitu odgovornost, i ni jednoj u predgovoru nije pisalo kako ista sadrži "nedolični govor, sexizam, rasizam, šovinizam, gole ženske sise i svaki drugi -izam, i usput može da izazove cunamije i raspad civilizacije". Po mojem mišljenju - a što je direktno povezano s propagandom (agende) - kad ljudima u startu ukažete šta će ih sve u određenoj knjizi uvrediti, oni labilniji među nama (što će reći: većina) obratiće pažnju samo na takve stvari i ni na šta drugo. To vam je kao onaj znak na klupi u parku: "Ne diraj, sveže ofarbano". 99 posto ljudi će pipnuti prosto zato što piše: nemoj. Ljudi su takvi. Ako u predgovoru knjige piše: ne čitaj, ako te vređa sexizam, rasizam, IZAM", ljudi koje to ZAISTA vređa (mada da me ubijete nikad neću razumeti zašto) uzeće da čitaju BAŠ zato što ste ih prethodno upozorili da to ne rade.
Ceo taj sistem trigera je jedna kompletna budalaština. Ali pa šta danas nije?
Ne, zapravo ne pričam o trigerima. Oni me previše nerviraju da bih danas o njima. Pričam o onim knjigama (neverovatno retkim, maltene nepostojećim danas) koje ih nemaju, iz razloga što su pisac i izdavači mislili da je stvar previše nevina (?) da bi bila u stanju uvrediti ma koga. Idioti.
Nije mi jasno kako se takve knjige i dan danas uspeju provući bez da su odgovorni ljudi razumeli da trigeri, kao prvo, moraju postojati, i kao drugo, čak i ako postoje, svejedno će uspeti da uvrede mnoge.
Po mojem skromnom mišljenju, BAŠ zato će uspeti da uvrede mnoge, ali ne bih da vređam prosečni leftistički, politički korektan mozak insinuacijom kako ga NIŠTA neće biti u stanju uvrediti.
Jer, naravno da hoće. Nema šanse da neće.
Borba s vetrenjačama, još neko?
Kako god, tu i tamo (još i danas!) natrčite na knjige koje nemaju navedene trigere. Da me stvar ne nervira toliko, mogla bi se od srca smejati. Međutim, meni ništa u današnjem ultra naprednom, politički korektnom svetu nije smešno, ponajmanje politička korektnost po sebi. Jer, bez obzira što ste pročitali o kakvoj se knjizi radi, i što vam ista deluje dovoljno bezbedna (?) da je čitate 5-ogodišnjacima (sve ovo o bezbednosti uzimajte vrlo labavo kad ja to pišem, jer ne verujem u instituciju "bezbednih" i "nebezbednih" knjiga, verujem samo u knjige za decu i odrasle - I TO u smislu kako dečiji mozak nije u stanju razumeti knjige za odrasle, ŠTO JE SVE ŠTO O TOME MISLIM), elem, čini se da je danas na svetu najviše detinjih mozgova. Jer skoro ništa napisano nije "bezbedno" za mlađe od 100 godina. I čak i ako pisac misli da jeste, debelo se zajebao.
Uvek je bilo knjiga koje su mogle uvrediti ma koga. Uvek možete uvrediti nekoga čak i ako ste svetac i krila vam niču iz ramena. Ljudi su uvredljiva bića. Zadovoljiti ceo svet, mislim da je Nušić dovoljno jasno pisao o tome. Međutim, postoji način da "uvredite" ljude prosto zato ŠTO su ljudi, i ništa pametnije od njih i ne možete očekivati, i postoji današnji svet koji će se uvrediti zbog načina na koji dišete. Naime, postoje zagovornici političke korektnosti koja je, po svemu sudeći, starija i od ameba, jer se - očito - i na amebe treba odnositi. O čemu pričam, zapravo?
Prilikom pretraživanja GR-a naletela sam na neku Sci-fi ili kako god stvar u kojoj je glavni (muški) lik pećinski čovek. Zvuči dovoljno debilno da ne namrevam da čitam, mada knjiga ima visoku ocenu ali već sam rekla da me ocene tamo ne zanimaju. Ono što je (nažalost) izazvalo moju pažnju, i što je razlog iz kojeg pišem ovo, jeste količina recenzija koje su se našle "uvređene" - jer se pećinski čovek (muškarac, moram naglasiti, bitno je zbog fabule radnje) ponaša, pa, kao pećinski čovek.
"Kad je zatekao glavnu junakinju u rupi (moja opaska: ne pitajte kakvoj rupi, totalno je nebitno), nije je pitao za dopuštenje da je izvuče i odnese u pećinu (moja opaska: m.o: mada je bila povređena". To me podseti na onu luđakinju čiji me je klip na yt pre nekako toliko razbesneo da sam (još jednom) htela gurnuti moj jadni, danas jedva dišući laptop na zemlju. Pričam o onoj retardiranoj koja je blebetala o tome kako ju je neki tip spasao davljenja (i sigurne smrti), ali kojeg namerava da tuži za silovanje jer tokom spašavanja nije tražio njenu dozvolu da je dodirne.
Ne razumem kako nekog možeš spasti od davljenja tako da ga ne dodirneš - ali ne! E nećete me vala uvući u takvu jednu raspravu bez mozga. NEĆETE.
Iskreno se nadam da je klip zajebancija, mada me danas više ništa nije u stanju začuditi, i tako me isto ne bi čudilo da je retardirana idiotkinja ZAISTA mislila sve neverovatne imbecilnosti koje je na klipu govorila. Odavno sam izgubila nadu za ljudsku vrstu. Što je još jedna divna stvar kojoj me je besomučna feminaci propaganda naučila.
Ostaviću retardiranu u nadi da će koliko sutra ponovo dopasti kakve smrtne opasnosti, i da je niko neće spasti pritom - prvo, obzirom da, u nesvesti, nije u stanju dati svoj pristanak za spašavanje, i kao drugo - i mnogo bitnije - obzirom da se takve anomalije kao što je njena trebaju ukloniti iz ljudske vrste, kako se ne bi dalje razmnožavale.
Uh.
Fabula radnje, da. Da se vratimo na fabulu radnje.
Dakle, ljude (žene?) je u knjizi o pećinskom čoveku vređalo jer se ponaša i mislio kao - pećinski čovek. "Nije tražio dopuštenje od junakinje da je dodirne". "On hoće da spava s njom a nije ju pitao šta ona o tome misli". "On kroz celu knjigu razmišlja kako želi da je zaštiti, nahrani i pari se s njom, a uopšte nije ni pomislio da traži njenu saglasnost i dozvolu". "Tačno, nije je silovao, i povukao se kad je ona izrazila negodovanje zbog toga što ju je dodirnuo, ali on se svejedno nije potrudio da pogleda stvari iz njenog ugla, nije shvatao zašto se ona opire, on je jedan sexistički, šovinistički pećinski (muškarac) čovek". "On nikad nije ni pomislio da ona možda neće njegovu zaštitu, niti da se pari s njim (m.o: valjda zato što povređena žena u kamenom ili kojem već dobu sve može sama?)". Itd, itd. I moja omiljena:
"Ova knjiga unazađuje feminizam za vekove, i vređa sve što su feministkinje dosad postigle".
GOVOREĆI O KAMENOM DOBU. I pećinskom (muškarcu) čoveku.
Sad sam već ponovo toliko besna da ne znam ni što sam počela pisati sve ovo. Dokle može da ide ta politički korektna budalaština? Nekad sam bila naivna i mislila kako ima granice. Odavno već ne verujem u to. Ne pričam ovde o knjizi kao knjizi, ne palamudima je li vredna čitanja ili ne (teško da jeste), uopšte ne govorim o LITERATURI. Govorim o imbecilnosti političke korektnosti koja ne da ne poznaje granice, već nije u stanju shvatiti smisao, koncept pa ni zdrav razum. Upozorenja (trigeri) u smislu "ova je knjiga uvredljiva jer je sexistička, rasistička, -ička i šta god" kad se radnja dešava u KAMENOM JEBENOM DOBU, upravo su reklama (propaganda) koja me automatski odbija od političke korektnosti, feminizma itd. Imam strpljenja za tu vrstu agende koliko i za Jehovine svedoke - što znači da im momentalno zalupim vrata u lice čim ih prepoznam na pragu. Zato što su previše agresivni, zato što mi pokušavaju čekićem uterati neke stvari u glavu, i, kao glavno, zato što njihovu ideologiju nalazim manjkavom na toliko načina da bi mi trebala sopstvena knjiga da se izrazim kako treba.
Ni Jehovini svedoci ni zagovornici političke korektnosti i feminacizma nikad mi neće prodati svoj brend, i da ovise samo o meni, odavno ih više ne bi bilo.
Svaki je pokret kroz istoriju imao svoje radikale. Oni koji su se uspeli održati iole vremena koje nije bilo zanemarljivo, iz svojih su se redova očistili od radikalizma. Ali, mada sam pokušavala naći feministički, leftistički odgovor na onu retardiranu ćurku na yt (u smislu da se odriču njenih imbecilnih reči i postupaka - JEBOTE, pa to je i IRA u svoje vreme radila! ) nisam uspela naći ni jedan. Ako su TO glasnogovornici kojima se ponosite, ako se niste u stanju udaljiti od glupača (vrlo retko glupaNA) koji govore u vaše ime, ja nemam nikakave simpatije za vas, štaviše. Ako dozvoljavate da u vaše ime svaka ćurka s pola (ispranog) mozga mrči ma kakvu budalaštinu (na sveopštu sprdnju i zgražanje iole normalnih ljudi), ako TO uzimate u zaštitu, konačno, ako svaku onu glupaču na GR koja je od pećinskog čoveka očekivala da bude feminista, uzimate u svoju zaštitu - onda ste sve ono što o vama ionako mislim, i nema teoretske šanse da me ubedite u bilo šta što vam agenda propoveda.
Sutra čekam da se neko oglasi na kakvoj stručnoj knjizi o amebama, i požali se da je sexistička. Malo znam o amebama, ali sam stoprocentno ubeđena da nisu bile politički korektne, niti feministe. Što, u vašem rečniku, znači da se trebate vređati, i napisati umobolne recenzije.
Ali, svakako stavite triger u predgovoru. Ne znaju svi da politička korektnost nije starija od ameba. Nemoj da mi se sad tu neko nađe uvređen!
Nema komentara:
Objavi komentar